Производи

Употреба голе капиларе од силицијум диоксида у ЦЕ понекад може бити незгодна због нежељених ефеката укључујући адсорпцију узорка или нестабилност ЕОФ.Ово се често може избећи премазивањем унутрашње површине капиларе.У овом раду представљамо и карактеришемо две нове полиелектролитне превлаке (ПЕЦс) поли(2-(метакрилоилокси)етил триметиламонијум јодид) (ПМОТАИ) и поли(3-метил-1-(4-винилбензил)-имидазолијум хлорид) (ПИЛ- 1) за ЦЕ.Обложене капиларе су проучаване коришћењем серије водених пуфера различитог пХ, јонске снаге и састава.Наши резултати показују да су испитивани полиелектролити употребљиви као полутрајни (физички адсорбовани) премази са стабилношћу од најмање пет циклуса пре него што је неопходна кратка регенерација премаза.Оба ПЕЦ-а су показала значајно смањену стабилност на пХ 11,0.ЕОФ је био већи коришћењем Гоод-ових пуфера него са натријум-фосфатним пуфером при истом пХ и јонској снази.Дебљина ПЕЦ слојева проучаваних микровагом кристала кварца била је 0,83 и 0,52 нм за ПМОТАИ и ПИЛ-1, респективно.Хидрофобност ПЕЦ слојева је одређена анализом хомологне серије алкил бензоата и изражена као константе дистрибуције.Наш резултат показује да су оба ПЕЦ-а имала упоредиву хидрофобност, што је омогућило раздвајање једињења са лог По/в > 2. Способност одвајања катјонских лекова показала се са β-блокаторима, једињења која се често злоупотребљавају у допингу.Оба премаза су такође била у стању да одвоје продукте хидролизе јонске течности 1,5-диазабицикло [4.3.0]нон-5-ен ацетата у високо киселим условима, где голе фузионисане капиларе силицијум диоксида нису успеле да остваре раздвајање