Производи

Неколико аналога гванозина, тј. ацикловир (и његов орални пролек валацикловир), пенцикловир (у његовом оралном облику пролека, фамцикловир) и ганцикловир, се широко користе за лечење херпесвируса [тј. вируса херпес симплекса типа 1 (ХСВ-1) и типа 2 (ХСВ-2), варичела-зостер вирус (ВЗВ) и/или хумани цитомегаловирус (ХЦМВ)] инфекције.Последњих година развијено је неколико нових аналога гванозина, укључујући 3-члане циклопропилметил и -метенилне деривате (А-5021 и сингуанол) и 6-члане Д- и Л-циклохексенил деривате.Утврђена је активност ацикличних/карбоцикличних аналога гванозина против широког спектра вируса, укључујући ХСВ-1, ХСВ-2, ВЗВ, ХЦМВ, као и хумане херпесвирусе тип 6 (ХХВ-6), тип 7 ​​(ХХВ-). 7) и тип 8 (ХХВ-8), и вирус хепатитиса Б (ХБВ).Утврђено је да су нови аналози гванозина (тј. А-5021 и Д- и Л-циклохексенил Г) посебно активни против оних вируса (ХСВ-1, ХСВ-2, ВЗВ) који кодирају специфичну тимидин киназу (ТК), што сугерише да њихова антивирусна активност (барем делимично) зависи од фосфорилације ТК изазване вирусом.Изражена антивирусна активност је такође примећена код А-5021 против ХХВ-6 и код Д- и Л-циклохексенила Г против ХЦМВ и ХБВ.Антивирусна активност аналога ацикличних/карбоцикличних нуклеозида може бити значајно појачана микофенолном киселином, моћним инхибитором инозин 5'-монофосфат (ИМП) дехидрогеназе.Нови карбоциклични аналози гванозина (тј. А-5021 и Д- и Л-циклохексенил Г) имају велико обећање, не само као антивирусни агенси за лечење херпесвирусних инфекција, већ и као антитуморски агенси за комбиновану генску терапију/хемотерапију рака, под условом да је (део) туморских ћелија трансдукован вирусним (ХСВ-1, ВЗВ) ТК геном.